– U „Fruktoni“ niko nije Äist. Svi su lopovi – od direktora do ÄistaÄice. Koji god papir da uzmeš – iz njega vrišti kriminal, kaÅ¾e steÄajni upravnik Dušan KovaÄeviÄ‡
– Privatizacija „Fruktone“ poÄinje polovinom 2003. godine, kada je 51 odsto kapitala otkupio „Kreis Trade Industriehandel“

BANJALUKA – Kada je VijeÄ‡e OkruÅ¾nog suda u Banjaluci krajem 2014. godine osudilo Nedeljka PopoviÄ‡a, Vitomira ÄukiÄ‡a i Slobodana Å½upljanina na pet godina i tri mjeseca zatvora zbog malverzacija prilikom privatizacije banjaluÄke Fabrike sokova „Fruktona“, Äinilo se da je na ovu aferu stavljena taÄka.

MeÄ‘utim, borba za „Fruktonu“ do danas ne prestaje, iako je veÄ‡ tada bilo jasno da Ä‡e ova privatizacija završiti kao i tolike druge u Republici Srpskoj i Banjaluci – likvidacijom privatizovane kompanije.

PopoviÄ‡, ÄukiÄ‡ i Å½upljanin su za 10,5 miliona maraka prodali zemljište i objekte „Fruktone“, iako je ono bilo pod hipotekom, i tim novcem su platili nepostojeÄ‡a i nedospjela potraÅ¾ivanja. S obzirom na to da je nad objektima i zemljištem bila upisana hipoteka radi naplate poreskog duga „Fruktone“ u korist Poreske uprave RS, prodajom su onemoguÄ‡ili naplatu duga od 4,35 miliona maraka.

Za taj iznos ošteÄ‡en je i budÅ¾et RS. Sporno zemljište je prodato tako što je ÄukiÄ‡ kršeÄ‡i zakonske propise potpisao brisanje hipoteke. Kupac nepokretnosti bilo je banjaluÄko preduzeÄ‡e „Interinvest-Kreis“, Äiji je direktor bio Å½upljanin.

Privatizacija „Fruktone“ poÄinje polovinom 2003. godine, kada je 51 odsto drÅ¾avnog kapitala u ovoj kompaniji otkupio „Kreis Trade Industriehandel“ iz Inzbruka, Äiji je vlasnik Nedeljko PopoviÄ‡. On je firmu platio 25.000 maraka, iako je njena knjigovodstvena vrijednost u tom trenutku iznosila više od pet miliona maraka.

PopoviÄ‡ je preuzeo obavezu da vrati 13 miliona KM dugova, ali to nije uradio. Pet godina kasnije, tokom 2008. godine, PopoviÄ‡ zajedno s vlasnikom „Vitaminke“ Ilijom Sirovinom, koji je vlasnik i švajcarske firme „Kreis Indistriehandel AG“, prodaje zemljište na kojem je smještena fabrika Å½upljaninu i njegovom „Kreisu“.

Bazelski „Kreis“ Ilije Sirovine vlasnik je banjaluÄkog „Kreisa“ Slobodana Å½upljanina i veÄ‡inski vlasnik „Vitaminke“.

Nekretnine su prodate za 10,5 miliona maraka, a novac nikada nije legao na raÄune „Fruktone“, veÄ‡ na one PopoviÄ‡evog „Kreisa“. KnjiÅ¾enje zemljišta izvršeno je isti dan kada je obavljena kupoprodaja, što znaÄi da nije ispoštovan rok za Å¾albu.

Skupština grada Banjaluke je u novembru 2009. godine promijenila regulacioni plan i donijela odluku da se na tom zemljištu grade poslovno-stambeni objekti, a da se „Fruktona“ seli van grada.

U daljem toku privatizacije novac, svih deset miliona maraka, išao je od jednog do drugog „Kreisa“, tako da su Sirovina, PopoviÄ‡ i Å½upljanin zapravo zemljište na kraju prodali sami sebi. U meÄ‘uvremenu je Poreska uprava RS raskinula s „Fruktonom“ ugovor o reprogramu obaveza. Nakon toga su „Fruktoni“ iskljuÄni struja, voda i telefoni, a radnici poÄinju generalni štrajk.

„Podnio sam 21 kriviÄnu prijavu. Još sam 2004. godine govorio da Ä‡e stranaÄki menadÅ¾eri, Äiji je mentalni sklop veliÄine indijskog oraha, uništiti banjaluÄku privredu. To se na kraju i desilo. Privatizacija, koja je bez sumnje bila kriminalna, samo je taÄka na kraju cijelog tog procesa. Ne mogu da shvatim da padamo na blefovima multinacionalnih kompanija. ‘Fruktona’ je sistemski uništavana od 1996. godine, pa do steÄaja. Oprema je stara 30-60 godina. I ja treba da je prodam. Kome? Ko Ä‡e to da kupi? Niko! Još nešto: u „Fruktoni“ niko nije Äist. Svi su lopovi – od direktora do ÄistaÄice. Koji god papir da uzmeš – iz njega vrišti kriminal„, rekao je steÄajni upravnik „Fruktone“ Dušan KovaÄeviÄ‡.

„Fruktona“ ima ukupan dug po osnovu indirektnih poreza 4.117.094 KM, od Äega se na osnovni dug odnosi 2.225.094 KM, a na zakonsku zateznu kamatu iznos od 1.891.973 KM. Uprava za indirektno oporezivanje BiH je u proteklih nekoliko godina iskoristila sve zakonske moguÄ‡nosti da pokuša naplatiti dug „Fruktone“ – prodala je odreÄ‘eni broj automobila i mašina u vlasništvu kompanije i jednim manjim dijelom naplatila dio duga.

„Zbog Äega je firma došla u steÄaj? Koje su posljedice? I kako to riješiti? To su tri pitanja na koja niko ne traÅ¾i odgovor. Sva preduzeÄ‡a koja sam vodio u steÄaju danas rade, osim ‘Fruktone’. A zašto ‘Fruktona’ ne radi? Zato što je sistematski uništena. To je privredno groblje. I sad ja treba da prekrijem sve ono što je neko radio 20 godina. To je nemoguÄ‡e. „Fruktonu“ su uništili partijski menadÅ¾eri, koji nisu znali posao. I sve su stranke u tome uÄestvovale. Nema tu pozicije i opozicije. Svi su krivi. „Fruktona“ Ä‡e biti likvidirana, tu nema sumnje. Niko nije ulagao u novu tehnologiju i „Fruktona“ je bila godinama nekonkurentna na trÅ¾ištu. Ne moÅ¾ete s opremom koja je stara 30 ili 60 godina da postojite na trÅ¾ištu. „Fruktona“ se nalazi na sedam-osam dunuma, a privatna firma iz Tešnja na 500 kvadrata, pa puni duplo više boca od ‘Fruktone’! TrÅ¾ište diktira sve, a menadÅ¾eri to nisu shvatali„, smatra KovaÄeviÄ‡.

Radnici

„Fruktona“ je prije privatizacije zapošljavala 220 radnika. Danas u njoj ne radi niko. Radnici pokušavaju veÄ‡ godinama da ostvare svoja prava, ali bezuspješno. Predsjednik Sindikalne organizacije „Fruktone“ Ljubomir KreÄar rekao je da izvještaj Komisije za reviziju privatizacije nije otkrio mnogo nepravilnosti.

„Ima njih još. Ovo je dokazalo da smo bili u pravu kada smo o tome govorili. Ova vlast, kao i ona kada je ‘Fruktona’ privatizovana, kao sve institucije sistema imale su maÄ‡ehinski odnos prema ovoj kompaniji. Tokom 2005. godine sam poslao pismeni dopis Poreskoj upravi RS, direktoru Inspekcije, glavnom republiÄkom inspektoru i Ministarstvu finansija RS da se provjeri poslovanje ‘Fruktone’. Do danas niko nije reagovao, niti sam dobio bilo kakav odgovor. Niti Ä‡u ga ikada dobiti„, tvrdi KreÄar.

Kreditno optereÄ‡enje

Ekonomski analitiÄar Siniša BoÅ¾iÄ‡ kaÅ¾e da je osnovni problem što kontrola privatizacije „Fruktone“ nije vršena kontinuirano i kada joj je bilo vrijeme.

„Veliko je pitanje da li od revizije ima koristi. NelogiÄno je da ‘Fruktona’ samo godinu dana od privatizacije bude kreditno optereÄ‡ena sa 8,7 miliona KM, iako je to suprotno Ugovoru o privatizaciji. Ako je ‘Fruktoni’ trebao kredit i ako je on dobijen stavljanjem pod hipoteku fabrike, zašto je onda ‘Fruktona’ uopšte privatizovana“, pita se BoÅ¾iÄ‡.

Izvor vijesti: Capital.ba i Nezavisne.com

Ra­dni­ci

Kre­di­tno op­te­re­Ä‡e­nje

Radnici

Kreditno optereÄ‡enje