– Rezultati privatizacije: katanci, otkazi i steÄajevi
– Nekadašnji giganti „Incel“, „ÄŒajavec“, „Fruktona“, „Mljekara“ zapošljavali hiljade radnika, a danas su ili u steÄaju ili u njima radi tek pokoja desetina radnika
– Paketi akcija neprivatizovanih banjaluÄkih preduzeÄ‡a periodiÄno se nude na berzi

BANJALUKA – Od poÄetka gotovinskih prodaja drÅ¾avnog kapitala u banjaluÄkim preduzeÄ‡ima, odnosno od 2000. godine do kraja 2014. godine, privatizovano je ukupno 131 preduzeÄ‡e, ili 70,81 odsto ukupnog broja banjaluÄkih preduzeÄ‡e predviÄ‘enih za privatizaciju (185).

Prihod ostvaren prodajom drÅ¾avnog kapitala navedenih banjaluÄkih preduzeÄ‡a iznosi 1.371.366.862,90 KM, a u strukturi navedenog prihoda 96,2 odsto potiÄe od privatizacije 15 strateških preduzeÄ‡a (1.319.468.961,90 KM), a 3,8 odsto (51.897.901,00 KM) od privatizacije 116 banjaluÄkih preduzeÄ‡a od lokalnog znaÄaja.

Prema podacima Odjeljenja za privredu Administrativne sluÅ¾be grada Banjaluka, evidentna je usporena dinamika privatizacije banjaluÄkih preduzeÄ‡a. U protekle tri godine u rezultate procesa privatizacije mogu se svrstati samo efekti uÄešÄ‡a šest banjaluÄkih preduzeÄ‡a Äijim je akcijama trgovano na BanjaluÄkoj berzi.

Pritom je ostvaren prihod od prodaje akcija šest banjaluÄkih preduzeÄ‡a u ukupnom iznosu od 2.009.917,51 KM. PoÄev od 2010. godine, usvojeni planovi privatizacije Investiciono-razvojne banke (IRB) RS, sa stanovišta banjaluÄkih preduzeÄ‡a, uglavnom nisu ostvareni, smatraju u Odjeljenu za privredu.

Paketi akcija neprivatizovanih banjaluÄkih preduzeÄ‡a periodiÄno se nude na berzi putem aukcija ili redovnog berzanskog trgovanja bez znaÄajnijih rezultata, s obzirom na to da veÄ‡ duÅ¾i niz godina vlada nezainteresovanost kupaca za kupovinu akcija i pored sniÅ¾avanja cijena akcija, a takoÄ‘e je evidentna i nezainteresovanost potencijalnih ulagaÄa da putem ponavljanih licitacija steÄajnih duÅ¾nika kupe imovinu preduzeÄ‡a u steÄaju.

Nerealno niske cijene

Pojedina preduzeÄ‡a su prodavana za nerealno niske iznose novca. Tako je, na primjer, „Vitaminka“, Äiji je kapital procijenjen na 16,4 miliona KM, prodana za 250.000 KM; kapital „Fruktone“ procijenjen je na 5,1 milion KM, a ona je prodana za 25.000 KM; „Mljekarska industrija“ vrijedila je 7,2 miliona KM, a prodana je za 500.000 KM. Ništa bolje nije prošao ni „ÄŒajavec – Sistemi upravljanja“, Äiji je kapital procijenjen na 6,3 miliona KM, a „ÄŒajavec“ je prodan za 100.000 KM, dok je „Fabrika duvana“ procijenjena na pet miliona KM, a prodana za tri miliona KM manje.

Nekadašnji gigant „Incel“ zapošljavao je izmeÄ‘u 4.500 i 5.000 radnika, u zavisnosti od perioda, a sada, nakon privatizacije, u „Incelu“ radi samo 30 radnika. Ponos Banjaluke i cijele Krajine, „ÄŒajavec“, zapošljavao je oko 6.000 radnika, a danas, nakon privatizacije, koja je uglavnom završena steÄajevima, radi samo „Mega trejd“ sa sedam radnika.

Prije privatizacije u „Mljekari“ je radilo 200 radnika, a nakon nje ostalo ih je svega 30. Da stvar bude gora, nedugo nakon privatizacije „Mljekara“ je u potpunosti propala i danas u njoj ne radi nijedan radnik. U „Fruktoni“ je prije privatizacije radilo 220 radnika, a sada ne radi niko. U „Fruktoni“ se vodi dugotrajni steÄaj u kojem radnici ne mogu da naplate ni zagarantovanih devet minimalnih plata.

PreduzeÄ‡a koja se uzimaju kao primjer za dobru privatizaciju zapošljavaju znatno manji broj radnika. Tako je, na primjer, „Celex“ prije privatizacije zapošljavao 420, a nakon nje 260 radnika. Fabrika obuÄ‡e „Bosna“ zapošljavala je oko 1.300 radnika, a sada „Bema“ zapošljava gotovo isti broj radnika, ali je neznatan broj radnika koji su radili u „Bosni“.

Uvidom u bazu podataka o privatizaciji, na stranicama IRB RS (pravnog nasljednika Direkcije za privatizaciju), oÄigledno je da je steÄaj preduzeÄ‡a najÄešÄ‡a sudbina domaÄ‡ih preduzeÄ‡a.

Banjaluka Å¾ivi od administracije i dijaspore

Ekonomista Siniša BoÅ¾iÄ‡ kaÅ¾e da su rezultati privatizacije oÄigledni i da se svode na zanemariv finansijski efekat od privatizacije, postojanje brojnih afera u privatizaciji i nakon nje i steÄaj kao dominantan naÄin prestanka više stotina privrednih subjekata u Äitavoj RS.

„Da li je banjaluÄka privreda propala? Na osnovu iznesenih podataka, rekao bih da jeste. Banjaluka Å¾ivi od primanja administrativnih radnika, pomoÄ‡i dijaspore, kredita i, zašto ne reÄ‡i, korupcije. Skoro sva strateška preduzeÄ‡a su završila u steÄaju ili primaju direktne dotacije iz budÅ¾eta. Slikovito reÄeno – nekada je bilo moguÄ‡e proizvesti i prodati i takve komplikovane sklopove kao što su televizori, dijelovi za automobilsku ili vojnu industriju. Sada se muÄimo s proizvodnjom obuÄ‡e, odjeÄ‡e i drugih jednostavnih artikala. Izuzetaka ima, ali oni ne mijenjaju opšti izrazito negativni trend„, rekao je BoÅ¾iÄ‡.

ZajedniÄke karakteristike privatizacije u svim bivšim jugoslovenskim zemljama, dodaje on, bile su gašenje privrednih djelatnosti privatizovanih preduzeÄ‡a i preuzimanje privrednih subjekata radi kontrolisanja i eksploatisanja zemljišta na kojem su izgraÄ‘eni.

„To se dešavalo najviše u Hrvatskoj, BiH i naroÄito u Srbiji. Veoma je teško u nekoliko reÄenica opisati sve negativne faktore koji su uticali na sistemsko propadanje privrede. MeÄ‘u njima su pogrešno ili neadekvatno Äinjenje ili neÄinjenje drÅ¾avnog aparata, izrazita sistemska korupcija koja je postala pravilo, a ne izuzetak, intertnost graÄ‘ana u zaštiti sopstvenih prava„, smatra BoÅ¾iÄ‡.

Velka OdÅ¾akoviÄ‡, generalni sekretar Saveza sindikata RS, smatra da je privatizacija u RS bila pogubna za radnike, a i privredu koja je nakon privatizacije potpuno ugašena.

„Taj sindrom kriminalne privatizacije nije zaobišao ni Banjaluku. Zapravo tu je najviše i došao do izrašaja, imajuÄ‡i u vidu broj preduzeÄ‡a i prostor koja su ti poslovni subjekti posjedovali. Mešetari koji su ‘kupovali’ drÅ¾avni kapital za mizernu cijenu su u stvari to radili s namjerom da doÄ‘u do atraktivnih lokacija, a ne da bi ostavili radnike i nastavili proizvodnju„, kaÅ¾e OdÅ¾akoviÄ‡eva.

U svemu tome se, dodaje ona, najnekorektnije ponašala drÅ¾ava, koja je svoju imovinu krÄmila kao da je Alajbegova slama, a ne generacijski radniÄkom mukom stvarano i stvoreno bogatstvo.

„Ovako smo osiromašili i drÅ¾avu i radnike i penzionere, uništili perspektivu buduÄ‡im generacijama, a malobrojni probisvijeti su se obogatili da ni sami nisu svjesni šta ih je snašlo. Samo je pitanje na koje nema odgovora da li je to uraÄ‘eno namjerno ili iz neznanja„, kaÅ¾e OdÅ¾akoviÄ‡eva.

Sutra: „ÄŒajavec“: Od namjenske industrije do svadbenog salona

Izvor vijesti: Capital.ba i nezavisne.com