blusrcu.ba- BoÅ¾iÄ‡ - najradosniji pravoslavni praznik Dan raÄ‘anja Å¾ivota, mirenja i praštanja

SARAJEVO - BoÅ¾iÄ‡ je najradosniji pravoslavni trodnevni praznik, a ako raÄunamo i Badnji dan, kojim se završava zimski post, onda je to Äetvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici. Pripreme za BoÅ¾iÄ‡ poÄinju Äetrdeset ...

... dana prije, kada poÄinje boÅ¾iÄ‡ni post, tokom kojeg se proÄišÄ‡ava duh i tijelo.

Centralna proslava u srpskoj narodnoj tradiciji poÄinje 5. januara, na Tucindan, kada se po selima sreÄ‘uje peÄenica i prazniÄna trpeza.

Tradicija i obiÄaji

Srpski narod danas slavi BoÅ¾iÄ‡ uz badnjak, slamu, kvocanje, Å¾rtvovanjem praseta ili jagnjeta, Äesnicu, pohoÄ‘enjem izvora i bunara, polaznikom ili poloÅ¾ajnikom i drugim mnogobrojnim obiÄajima.

BoÅ¾iÄ‡ se praznuje kao uspomena na dan roÄ‘enja Isusa Hrista, sina BoÅ¾ijeg, spasitelja svijeta. To je praznik raÄ‘anja novog Å¾ivota, praznik djece i djetinjstva, roditeljstva, oÄinstva i materinstva. Kod Srba je ovaj praznik ukrašen najljepšim vjerskim obiÄajima i obredima.

Svi obiÄaji imaju jedan osnovni smisao, umoliti Boga da saÄuva i uveÄ‡a porodicu i imanje domaÄ‡ina. Na BoÅ¾iÄ‡ se izgovara kratka zdravica „Daj, BoÅ¾e, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se raÄ‘aju zdrava djeÄica, neka nam raÄ‘a Å¾ito i lozica, neka nam se uveÄ‡ava imovina u polju, toru i oboru“.

Narod se tokom praznika, od Nikoljdana do Savindana, veseli i raduje, u kuÄ‡ama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloÅ¾enje, ljudi se mire, praštaju jedni drugima uvrede.

Kao jedan od najljepših boÅ¾iÄ‡nih obiÄaja je mirboÅ¾enje s teÅ¾njom da se odrÅ¾i mir, sprijeÄi omraza i prekine zavada meÄ‘u ljudima.

Tako se pri susretu ljudi pozdravljaju sa „Mir boÅ¾ji, Hristos se rodi!“. Pri tome se ljudi rukuju i ljube.

Badnji dan

Badnji dan je posljednji dan pred BoÅ¾iÄ‡ i obiljeÅ¾ava se 6. januara. Ujutro rano, veÄ‡ u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. ÄŒim svane, loÅ¾i se vatra i pristavlja se uz nju peÄenica.

Å½ene u kuÄ‡i mijese boÅ¾iÄ‡ne kolaÄe, torte, pripremaju trpezu za BoÅ¾iÄ‡. Tog dana rano ujutro domaÄ‡in odlazi da isijeÄe badnjak, najÄešÄ‡e hrastovo drvo, da bi ga te veÄeri unio u kuÄ‡u i time oznaÄio poÄetak boÅ¾iÄ‡nih praznika. Kada izabere odgovarajuÄ‡e drvo, domaÄ‡in se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sjekiru u ruke i sijeÄe badnjak. Po narodnom verovanju, badnjak se mora posjeÄ‡i sa tri snaÅ¾na udarca.

Na Badnji dan se posti. Uglavnom se jede riba, pasulj prebranac, suvo voÄ‡e, šljive, smokve, kajsije i peÄe hljeb koji Ä‡e biti na stolu sve do Bogojavljenja. Tog dana se ništa ne iznosi iz kuÄ‡e. Kad se badnjak donese kuÄ‡i, uspravi se uz kuÄ‡u pored ulaznih vrata, gde stoji do uveÄe.

Badnje veÄe

Badnje veÄe praktiÄno spaja Badnji dan i BoÅ¾iÄ‡. UveÄe, kada padne mrak domaÄ‡in sa sinovima unosi u kuÄ‡u peÄenicu, badnjak i slamu.

Badnjak simboliÄki predstavlja ono drvo koje su pastiri donijeli i koje je pravedni Josif zaloÅ¾io u hladnoj peÄ‡ini kada se Hristos rodio. Badnjak nagovještava i drvo Krsta Hristovog.

Badnjak se stavlja na ognjište ili peÄ‡, a slama se prostire po podu, uz kvocanje i pijukanje, a najÄešÄ‡e djeca oponašaju Å¾ivotinje. DomaÄ‡ica u slamu pod stolom, gdje se veÄera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igraÄkice, koje djeca traÅ¾e i pijuÄu kao piliÄ‡i.

PeÄenica se nosi na raÅ¾nju, obiÄno dvojica nose izmeÄ‘u sebe i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaÄ‡icu i Å¾ensku djecu rijeÄima „Dobro veÄe, sreÄ‡no Badnje veÄe“. DomaÄ‡ica posipa peÄenicu i domaÄ‡ina sa zobi i pšenicom, odgovarajuÄ‡i „Dobro veÄe! ÄŒestiti vi i vaša peÄenica“.

Kada se unesu peÄenica, badnjak i slama, ukuÄ‡ani se svi zajedno pomole Bogu, proÄitaju molitve koje znaju, Äestitaju jedni drugima praznik i Badnje veÄe i sjedaju za trpezu. VeÄera je posna, obiÄno se priprema prebranac, svjeÅ¾a ili sušena riba i druga posna jela.

BoÅ¾iÄ‡

Prvi dan BoÅ¾iÄ‡a je dan radosti raÄ‘anja, obnavljanja Å¾ivota. BoÅ¾iÄ‡ je praznik cijele porodice i zato se oÄekuje da ona tokom prazniÄnih dana bude na okupu.

BoÅ¾iÄ‡, 7. januar, poÄinje unošenjem nenaÄete vode, doÄekivanjem polaznika - poloÅ¾ajnika. To je prva osoba koja ulazi u kuÄ‡u na BoÅ¾iÄ‡. PoloÅ¾ajnik granÄicom badnjaka yara vatru govoreÄ‡i „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreÄ‡e i veselja, koliko varnica, toliko parica“, nabrajajuÄ‡i sve Äega misli da u domaÄ‡inovoj kuÄ‡i treba da se umnoÅ¾i, a obavezno završavajuÄ‡i govor rijeÄima „Amin, boÅ¾e, daj!“. Na odlasku se poloÅ¾ajnik daruje Äarapama ili peškirom, jabukom ili kolaÄem koji je ispeÄen zajedno sa Äesnicom.

Na BoÅ¾iÄ‡ ujutru zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i puca se iz pušaka i prangija. DomaÄ‡in i svi ukuÄ‡ani oblaÄe najsveÄanije odijelo i odlaze u crkvu na jutrenje i boÅ¾iÄ‡nu liturgiju gdje se priÄešÄ‡uju i zatim kod kuÄ‡e imaju prvi mrsni doruÄak.

Kada svi stanu za sto domaÄ‡in zapali svijeÄ‡u, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda nekom mlaÄ‘em da kadi cijelu kuÄ‡u. ÄŒita se „OÄe naš“ naglas i zatim se lomi Äesnica.

Dug je spisak narodnih obiÄaja koji krase boÅ¾iÄ‡ne praznike, od lomljenja pogaÄe pa do igara koje simuliraju toboÅ¾nje vijanje BoÅ¾iÄ‡a.

Ljudi se pozdravljaju rijeÄima „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi!“.

Drugi dan BoÅ¾iÄ‡a se provodi u sveÄanom, tihom domaÄ‡em raspoloÅ¾enju i posjeÄ‡uju se najbliÅ¾i prijatelji i rodbina, a u crkvama sluÅ¾i liturgija zahvalnosti Bogorodici.

TreÄ‡i dan BoÅ¾iÄ‡a je Stevanjdan ili Sveti Stefan, koji je prva krsna slava po BoÅ¾iÄ‡u i u novoj godini. Ovaj dan je dan opšteg mirenja i praštanja i tada se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuÄ‡e.

Zatvorena kompozicija praznovanja za mnoge Srbe se ipak ne dobija Stevanjdanom veÄ‡ „malim BoÅ¾iÄ‡em“, kako se naziva Srpska nova godina, 14. januara.

Rad na BoÅ¾iÄ‡

Dobro je na BoÅ¾iÄ‡, poslije ruÄka, otpoÄeti svaki rad. Tada Å¾enska djeca uÄe da pletu, muški projašu konje, zapoÄne se kakav posao da bi ljudi cijele godine bili vrijedni i da im poslovi idu od ruke.

Proslava u gradskim sredinama

Proslavljanje BoÅ¾iÄ‡a danas, u izmijenjenim uslovima Å¾ivota, naroÄito u urbanim sredinama, gdje nema ni vatre, ni ognjišta, šume, drveÄ‡a i gdje je nemoguÄ‡e na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu, ima modifikovanu formu.

Umjesto velikog drveta uzima se manja hrastova granÄica i manja koliÄina slame. Sve se to, zajedno sa peÄenicom, uoÄi BoÅ¾iÄ‡a unosi u kuÄ‡u i stavlja ispod slavske ikone na istoÄnom zidu stana ili kuÄ‡e. Zapali se svijeÄ‡a i kandilo, što simboliše vatru i ognjište. KuÄ‡a se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju ili se proÄitaju iz molitvenika, i to veÄe se provodi u prijatnoj porodiÄnoj atmosferi.

Izvor vijesti: (Vijesti.ba/Glas Srpske)