Sjedili smo i pili, to je bila pijanska glupost. ÄŒovjek je uzeo pištolj i zapucao. ÄŒitav život se borim protiv četnika, a ispadoh to. Stvarno nemam riječi. Ugasio sam telefon. Slao sam svima poruke, zvao sam Admira ÄŒavku, nemam šta reći. Kriv sam što sam dozvolio da moje oružje bude dostupno drugom. Kakav pucanj u džamiju – kaže razočarani Kopanja.

Kaže da je neposredno prije našeg poziva razgovarao s muftijom Osmanom ef. Kozlićem.

– Krivo mi je što sam dozvolio da moje oružje bude dostupno drugom. Nije mi krivo što se moje ime provlači kroz novine. Ja sam sto, dvjesto, tristo Bošnjaka pomogao. Znaju ljudi da sam takav. Muftija razumije, morao je reagirati, sve sam mu objasnio i izvinio se. SviÄ‘a mi se njegova izjava, sto metara od džamije je napad na džamiju. Podržavam to. Ali ne mogu da vam opišem kako se osjećam što sam ja tu, što se moje ime dovodi u taj kontekst – kaže na kraju Kopanja.