Dragi prijatelji, rođaci, poznanici i ostala družino. Došao je dan, dan koji je morao doći (veoma pametno rečeno nema šta)… Ajd Kuruza ne mrvi već pređi na stvar. Pozivam vas da se pridružite inicijativi da naš dragi sugrađanin Alija Mahmutović, širem publikonijumu poznat kao „Ludi Ale“ ove godine, dobije plaketu Grada Banjaluke kao zaslužni građanin.

A zašto da Ale dobije ovu plaketu?

Prije svega ne mogu da se sjetim ni jednog razloga zašto je ne bi dobio, a evo nekoliko zašto bi.

Nikad niko, toliko dugo, bez ikakvog ličnog interesa ili nadoknade nije IZMAMIO TOLIKO DJEČIJIH OSMIJEHA I RADOSTI kao naš Ale. On je hodajuća institucija. Nijedna multinacionalna kompanija, državna institucija, nevladina organizacija, politička partija, masonska loža… Nije podijelila toliko besplatnih slatkiša djeci Banjaluke. Pri tome, nikada nije pravio razliku da li je taj mali sin od ovoga ili od onoga, da li ima ove ili one patike ili ih nema, da li će na roditelje biti intelektualac ili kriminalac.

Ama, otkud njemu pare za sve te slatkiše? Da li je on strani plaćenik, potencijalni terorista, zastupnik neke firme ili rođak nekoga ko ima mnogo novca, a ima neke nečasne interese?

Ne naš Ale je „LUD“

Lud, jer samo budala može da hoda ulicama ovoga grada i po suncu i po kiši gledajući lijevo – desno da se negdje ne nađe neki novčić, koji je neko izgubio ili mu je ispao, a njega bilo sramota da se sagne. I kad nađe isti samo budala ne bi to stavila u neku od filijala stranih banaka u našem lijepom gradu, pa da ima za fitnes i za banju. Ne, on budala kupuje bonbone i daje djeci. Da je bar osnovao neku NVO pa da dobije donaciju, pa uzme neku „crkavicu“ sebi za koordinaciju projekta. Mogao se i kandidovati na izborima, mogao je naplatiti barem 2 feninga svaki bonbon kao sav normalan svijet ali neeeeeeeeeee naš Ale je „LUD“.

Da je normalan, ne bi on volonterski (drugačije ne bi ni znao) pomagao da se raskrči raskrsnica ispod tvrđave Kastel. Kao svaki nenormalni građanin kad vidi da niko neće da pomogne u rješavanju saobraćajne gužve on se usudi da to uradi. Pa on je stvarno „lud“. Toliki projekti, zaposleni državni službenici, profesori saobraćaja ne mogu, neće ili ne znaju a sad on se našao, „luđak“.

Da je normalan, ako ćemo iskreno, otišao bi kad je većina „njegovih“ otišla. Šta ćeš, „luđak“ ostao.

Normalni ljudi znaju sastav Barselone i Arsenala, a nikad ih uživo nisu vidjeli. Na koga se kladiti u Belgijskoj B ligi. Koliko konja ima AMG Mercedes i koliko ubrzava do 100. Ko se kurva, a ko drogira. Koliko dana fitnesa i koje vježbe treba da se rade ta bi se skinulo 6 kg i koliko je piksela optimalno da se ne vide bore.

A on „jado“ zna napamet sličice životinjskog carstva.

„Lud“ je, jer zna tablice auta svih komšija i broj lične karte mog pokojnog dede Živojina.

I da ne dužim, Dragi moj Ale kad sam vidio ko je sve normalan čvrsto sam odlučio da ti se pridružim u tvom ludilu i da te predložim za plaketu grada.