Autor: dr Jasmina Kozarev Postavljeno: 29.01.2008
Pigmentni nevusi i neoplazme u svojoj strukturi mogu da sadrže melanocite ili nevusne ćelije. Melanociti vode poreklo od embrionalne neuralne cevi i migriraju put epiderma, derma, leptomeningi, retine, epitela mukusnih membrana, unutrašnjeg uva, kohlee i vestibularnog sistema. Prekursori nevusnih ćelija ulaze u epiderm, derm i masno tkivo, gde mogu da se skupljaju u grupice ćelija – klastere, koji ih histološki razdvajaju od melanocita. Oni takođe nemaju dendritične nastavke koji su prisutni kod melanocita. Normalni melanocit nastaje na epidermodermalnoj granici kao dendritična sekretorna ćelija od čije aktivnosti zavisi ukupna količina melanina u koži.
Melanocitni tumori
Pigmentni nevusi i neoplazme u svojoj strukturi mogu da sadrže melanocite ili nevusne ćelije. Melanociti vode poreklo od embrionalne neuralne cevi i migriraju put epiderma, derma, leptomeningi, retine, epitela mukusnih membrana, unutrašnjeg uva, kohlee i vestibularnog sistema. Prekursori nevusnih ćelija ulaze u epiderm, derm i masno tkivo, gde mogu da se skupljaju u grupice ćelija – klastere, koji ih histološki razdvajaju od melanocita. Oni takođe nemaju dendritične nastavke koji su prisutni kod melanocita. Normalni melanocit nastaje na epidermodermalnoj granici kao dendritična sekretorna ćelija od čije aktivnosti zavisi ukupna količina melanina u koži.
Nevusi su tumorske lezije građene od melanocita, koje foromiraju ćelijske grupe na epidermodermalnoj granici ili dermisu ili istovremeno na obe lokalizacije. Sporno je da li su ove lezije hamartomi ili pravi tumori. U literaturi se koristi izraz nevus i za lezije koje nisu građene od melanocita, a u patologiji se pod tim pojmom prvenstveno misli na lezije građene od melanocita.
Većina ljudi ima nekoliko mladeža, sa individualnim varijacijama njihovog broja u korelaciji sa životnom dobi, pripadnošću određenim etničkim grupama i različitim tipovima kože. U momentu rođenja deteta na koži se sreće vrlo mali broj nevusa koje označavamo naevi congeniti. Većina nevusa javlja se u periodu puberteta i adolescencije kao stečene nevusne formacije, a to su naevi acquisiti. Razdoblje pojave stečenih mladeža je ograničeno i većinom se u muškaraca pojave do 25 godine života, a u žena do 28 ili 30 godine. Period za vreme i posle trudnoće usled hormonskog uticaja se označava i periodom većeg stvaranja stečenih nevusa. Pojava pigmentiranih kožnih lezija nakon ove dobi može da pobudi sumnju na melanom.
Prema tipu nevusnih formacija većinu nevusa čine junkcioni, složeni i intradermalni nevusi.
Naevus junctionalis je obično mala dobro ograničena smeđe do tamno smeđe i crno pigmentovana lezija u ravni kože, očuvanog kožnog crteža. Nastaje obično u detinjstvu ili adolescenciji.
Histološki nalaz čine gnezda melanocita na dermoepidermalnoj granici. Količina melanina u ćelijama je varijabilna. Između gnezda melanocita, u bazalnom sloju epidermisa mogu da se nađu umnožene strukture pojedinačnih melanocita, sa većom ili manjoj količinom melanina. Nevusne ćelije su krupne, sa neznatnim jedarnim polimorfizmom. U okolnom papilarnom dermu prisutan je oskudni limfocitni infiltrat sa retkim melanofagima.
Kompozitni nevusi su evolutivno kasnija fazu razvoja junkcionog nevusa. Makroskopska slika komozitnog nevusa predstavlja jasno ograničene pigmentne makule i papule, ponekad sa verukoznim promenama na površini. Histološku sliku čine epidermalna i dermalna gnezda melanocita. Adneksa kože mogu biti zbrisana, ali se često kod tkz. nevus pilosusa viđaju dlake koje izviru iz verukozne nevusne površine. Histološki junkcionalna aktivnost je očuvana. U kongenitalnim tipovima nevusa ćelije mogu da ispunjavaju sve slojeve kože, pa čak i infiltrirati u potkožno masno tkivo, dok stečeni nevusi dopiru, ali ne infiltriraju međuprostor između papilarnog i retikularnog derma. Mitoze i melanin obično su ograničeni na subepidermalni sloj. Prisustvo limfocitnog infiltrata u dermu pobuđuju sumnju na melanom, što nije dovoljno za postavljanje dijagnoze melanoma.
Kako se najčešće javljaju
Najčešći tip melanocitnog nevusa je intradermalni mladež. Sreću se češće u odrasloj populaciji obično su svetlo pigmentovani. Nevusne ćelije pravilnog oblika i podjednake veličine nalaze se u papilarnom i/ili retikularnom sloju dermisa. Između epidermisa u kojem nema nevusnih ćelija i površinskih gnezda nevusnih ćelija nalazi se vezivno tkivo. Mitoze su obično retke, pigment je lokalizovn u površnim delovima mladeža. Prisustvo patoloških mitoza i prisustvo melanina u svim slojevima sugeriše na razvoj melanoma primarnog ili metastatskog.
Polimorfizam jezgara pobuđuje sumnju da se radi o metastazi melanoma ili malignoj transformaciji, što nije retkost u kongenitalnim nevusima. Pojava orijaških stanica s više jezgara nije retkost, ali se ona ne sme protumačiti kao polimorfija. Infiltrati limfocita su izuzetno retka pojava, pa ako se nađu preporučljivo je učiniti dodatne rezove da se isključi melanom .
Većina nevusa se zbog svoje jasne strukture histološki dobro razlikuje od melanoma. Klinički, histološki i citološki postoje varijante nevusa koji se od uobičajene nevusne strukture znatno razlikuju. To su nevus Spitz, naevus Reed i atipični ili displastilni nevus.
Atipični, displastični nevusi su vrlo slični melanomu, a karakteriše ih poremećaj arhitekture i lako uočljiva atipija melanocita . Pojava asimetrije, varijacije u pigmentaciji, crna žarišta, siva žarišta, sugestivna su na delimičnu regresiju i predstavljaju indikaciju za biopsiju radi isključivanja melanom . Često je prisutna i ružičasta boja koja je posledica dermalne inflamacije ili povećanja količine pheomelanina u odnosu na eumelanin. Glavne histološke karakteristike displastičnog nevusa su: nezreli ili poremećeni lentiginozni oblik rasta, blaga i umerena žarišna atipija melanocita i limfocitna reakcija. Pomoćni kriterijum je prisustvo koncentrične eozinofilne fibroze, neovaskularizacija i spajanje epidermalnih papila. Displastični nevus se smatra prethodnikom malignog melanoma.
S obzirom na različitu biologiju nevusa, evoluciju i sklonost alteraciji određenih vrsta mladeža, savremena dermatološka literatura savetuje brigu o nevusnim strukturama od samog rođenja. U prvom redu to je praćenje evolucije kongenitalnih, a posebno džinovskih nevusa, kontrolisana i slobodno rečeno što manja insolacija UV zracima, redovna dermatoskopska kontrola po principu sistematskih pregleda i naravno obuka za redovan samopregled mladeža. Rano javljanje na pregled i pravilna dijagnostika sa pravilnim uklanjanjem displastičnih ili povređenih nealterisanih nevusa u celini omogućava da se sa nevusima živi u miru, bez straha. Laserska ablacija ili evaporacija nevusnih formacija, što znatan broj pacijenata radi jednostavnosti i trenutnog trenda priželjkuje, nije terapijska metoda izbora. Ekscidiranje prema protokolima i patohistološka verifikacija nevusnih promena je zlatni terapijski standard.
|
Pocetna > Forum > Opste teme i diskusije > Zdravlje > Mogu li mladeži biti opasni?
